„Naši daleki preci“

ETNOMITOLOŠKA studija Nenada Ljubinkovića „Naši daleki preci“, predstavljena je u 106. kolu Srpske književne zadruge.

Nenad Ljubinković

Ova knjiga je, po rečima Branka Zlatkovića, autora
predgovora, zasnovana na težnjama da se uvrežene predstave
južnoslovenske mitologije, etnologije i folkloristike dopune novim
zapažanjima, sagledaju iz neobičnijeg ugla, preosmisle i preoblikuju u
logičniju celinu.

- Pokušao sam da posmatrajući
paralelno i agrarnu godinu i životni ciklus nađem zajednički imenitelj,
tako da se napravi jedna logika staroga promišljanja. Naši preci su
živeli sa prirodom, pažljivo je gledali, vrlo dobro joj se
prilagođavali. Tek sa pojavom civilizacije dolazimo do jedne,
paradoksalno rečeno, suštinske deformacije: počinjemo da verujemo da ne
vodimo poreklo od životinja koje su nam totemi, od drveća, biljaka, čak
ni od kamena, da nemamo veze sa vodom kao izvorištem života, nego
počinjemo da mislimo da je onaj ko je stvarao svet morao ličiti na nas.
To da smo mi oličenje Boga na zemlji je vrlo opasna i po taštini
dalekosežna ideja koja nije vodila i ne vodi dobru - kaže Ljubinković.

Autor, takođe, pravi i otklon prema pristupu i rezultatima istraživanja etnologije i antropologije u zapadnoj Evropi i Americi.

KELTI I TRAČANI Uticaj starosedelaca Balkana na mitologiju Južnih Slovena, po Ljubinkovićevim rečima, vrlo je bitan:
- Tu se prepliću posebno Kelti i Tračani, pa Rimljani, Grci...
Određene
teme, motivi, gledanja prelaze od jednog naroda u drugi, vraćaju se
trećem narodu i svako to posmatra uz određene izmene kao svoju tekovinu.
Smešno je govoriti o nacionalnoj čistoti Balkana. Nijedan narod koji je
naseljavao Balkan nije mogao da iščezne, a druga je stvar da li se
stopio sa drugima. Određeni tragovi ostali su trajno. Imena naših reka
imaju nastavak keltskog porekla „ava“, što je rečni tok.

-
Potpuno me raspamećivao arogantan odnos, prepotencija i nerazumevanje
koje Zapad ima u celini prema onome što smatra primitivnim delom ostatka
sveta - kaže Ljubinković.

Nevolja u našoj
etnološkoj i antropološkoj nauci je, po njegovim rečima, što se predano i
bez mnogo rezerve koriste opisi koje imamo od Vuka Karadžića nadalje.

-
Iz ove knjige izostavio sam jednu polemičku studiju o Vuku Karadžiću,
njegovom poznavanju narodnog života i narodnih običaja i zašto je svoje
delo o tome ostavio nedovršenim. Početkom 19. veka počela je potpuna
degeneracija narodnih običaja, to više nisu bili obredi, dakle više nije
bilo svetosti u njima. Problem je što Vuk nije mogao da predano obilazi
teren i da proučava sve naše krajeve. Bio je prinuđen da se pismima
obrati ljudima, kako bi mu opisali narodne običaje, a u to vreme pismeni
ljudi bili su sveštenici i učitelji. Sveštenici koji su imali otpor
prema svemu onome što liči na paganstvo i učitelji koji su mahom
dolazili iz Vojvodine i takođe imali određene rezerve - kaže
Ljubinković.

Težište istraživanja prikazanog u
knjizi bilo je, po njegovim rečima, usmereno na južnoslovenske zemlje i
pretežno na oblasti naseljene žiteljima Srbije.

O ovoj studiji govorila je i recenzent Smiljana Đorđević Belić, a odlomke iz knjige čitao je glumac Srba Milin.

GENETIKA

Davnašnji
čovek je, smatra Ljubinković, mnogo pre moderne nauke uočio postojanje
genetike i prirodnije je i razumnije shvatio vaskrs - ne kao fizičku,
već kao genetsku neuništivost.



Ljubinković: Vredni tragovi iz starog sveta | Kultura | Novosti.rs

Dobrica Ćosić: „Mi smo u ratu sa Albancima izgubili Kosovo“

Najveći srpski živi pisac Dobrica Ćosić izjavio je da je za njega kosovsko pitanje rešeno i da je Kosovo  izgubljeno.

„To znači da ono više ne postoji kao južna srpska pokrajina. Mi smo u ratu sa Albancima izgubili Kosovo. Da li je to konačno, o tome danas ne možemo da sudimo, jer niko ne zna kako evropska i balkanska istorija mogu da se isfabuliraju u narednim vekovima. Ili veku, kaže Ćosić i dodaje:

„Sadašnjoj mladoj generaciji savetujem da ne troši snagu na kosovsko pitanje jer je to istorija rešila mimo njih. Vi više ne možete da utičete na njene ishode. Ne znam da li se sadašnja državna politika i bavi time. Po mom mišljenju, i kada sam čuo da nešto pričaju na tu temu, činilo mi se uvek da to nije kompetentno“.

On kaže da je premijer Srbije Zoran Đinđić poslednji pokušao da nametne temu podele Kosova:

„Đinđić je bio moj prijatelj i zastupali smo slične ideje o modernizaciji Srbije, iako jedno vreme nismo bili u kontaktu. Neposredno pred atentat mi smo bili dogovorili da on istupi u javnost sa idejom podele Kosova.

Ćosić je ocenio da Đinđić nije imao šanse da reši to pitanje da je preživeo atentat.

„Nije imao šanse. Ali političar  se ne ceni samo po dobijenim bitkama i po onome kada je u pravu. Političar se ceni po onome šta zastupa, a on je , po mom mišljenju, zastupao ispravna načela“, kaže Ćosić.

On je dodao da teško žali za odlaskom i ubistvom Zorana Đinđića, jer, kako je rekao,  Srbija nema tako darovitog čoveka u politici, čoveka te inteligencije , tog obrazovanja i te vrednoće.

(Nedeljnik)

Dobrica Ćosić: „Mi smo u ratu sa Albancima izgubili Kosovo“

Dinkić: Bez reformi, prete bankrot ili protesti

BEOGRAD
- Srbija može da doživi "bosanski" ili "grčki scenario" ukoliko se
odmah ne pristupi reformama, i to kombinovanjem više mera, izjavio je
danas predsednik URS Mlađan Dinkić.

On je istakao da do kraja
godine treba prevremeno otplatiti skupe kredite, i to uzimanjem
jeftinijeg zajma poput onog iz Emirata, i prodajom dela državne imovine
koja se neproduktivno koristi.

Prevremenim razduživanjem bi se
na kamatama godišnje uštedelo 500 miliona evra, kazao je Dinkić na
okruglom stolu "Ekonomska politika Srbije" u organizaciji nedeljnika
NIN.
"Takvu uštedu ne možete napraviti kroz povećanje poreza i
zamrzavanje plata i penzija", ocenio je Dinkić i dodao da se moraju
iskombinovati obe mere - uzimanje jeftinog kredita za otplatu skupog i
prihod od privatizacije, jer jedna nije dovoljna.

On nije želeo
da kaže koje bi javno preduzeće moglo da bude predmet privatizacije,
dodajući da država mora da vidi koja imovina ne daje efekte i da li od
nekog preduzeća imaju korist građani i budžet.
"Vlada treba konsenzusom da odluči o tome... ima nekoliko preduzeća koji mogu da budu kandidati", naveo je Dinkić.

Dinkić,
koji je zamenik predsednika Komiteta za saradnju sa Ujedinjenim
Arapskim Emiratima, kazao je da će povoljan kredit iz UAE od tri
milijarde evra stići, "ali ne ođednom, nego u tranšama".

Jedan
deo tih sredstava će biti namenjen za prevremeno razduživanje, a drugi
za javne radove u građevinarstvu i privredu, objasnio je Dinkić.

Prema
rečima Dinkića, kako bi došlo do rasta zaposlenosti, plata i penzija,
neophodno je podsticati dodatne investicije, javne radove i prerano se
razdužiti, inače će nam stalno "visiti mač bankrota".
"Ako se sve ovo
ne uradi, koliko god da mandata dobije neka politička partija na ovim
izborima, može da nam se desi bosanski ili grčki scenario", upozorio je
Dinkić.


Foto Tanjug/R. Prelić

Dinkić: Bez reformi, prete bankrot ili protesti | Vesti | Tanjug

Snimanje filmova o srpskim herojima

 UZBUDLjIVA I ZA SVET PO rečima Ristovskog, film i TV serija „Čarape kralja Petra“ biće moderna, brza, akciona i rodoljubiva priča u pravom smislu te reči: - Posedujemo mnogo nepoznatih istorijskih činjenica koje će prvi put biti predstavljene javnosti, bez kvazipatriotizma i kalkulacija. Verujem da bi ona mogla da bude uzbudljiva i u svetu, i da bi uspela da pokaže kakvu je žrtvu Srbija podnela da bi Evropa izgledala kao što sada izgleda, a u kojoj mi danas nemamo svoje mesto. Ako se toga stide današnji srpski političari i Vlada Srbije, onda ne bi trebalo ni da postoje - smatra Ristovski.

 DOK su u drugim evropskim zemljama još tokom prošle godine napravljeni precizni programi za obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata, u Srbiji se još uvek ne zna tačno na koje će sve načine tokom 2014. zvanično obeležiti vek velike istorijske epopeje.
Ministarstvo kulture ima plan rada, ali još čeka odobrenje, a kako je do sada najavljeno, za ovo obnavljanje kulture sećanja trebalo bi da bude zaduženo oko 300 institucija - od Arhiva Srbije i Zavoda za zaštitu spomenika, preko Narodne biblioteke i muzeja, do Jugoslovenske kinoteke. O ratu koji je ostavio milione žrtava i izmenio mapu sveta, iz koga je Srbija izašla kao heroj i saveznik pobednika, reditelj Emir Kusturica najavio je dokumenatarac u kome će prvi put predstaviti veliki broj važnih, čak i spektakularnih dokumenata. Snimanje dva igrana filma koja takođe govore o događajima vezanim za jednu od najznačajnijih epoha svetske i srpske istorije - „Branio sam Mladu Bosnu“, po scenariju i u režiji Srđana Koljevića, i „Čarape kralja Petra“, po romanu Milana Vitezovića, u režiji Lazara Ristovskog, zbog nedostatka para, nažalost, nije ni započelo, mada su njihove premijere najavljene kao deo programa posvećen obeležavanju stradanja, žrtvovanja, i veličanstvene pobede srpskog naroda.
- I dalje se vrtimo u krug - kaže za „Novosti“ Lazar Ristovski. - Obraćali smo se Ministarstvu kulture za finansijsku podršku, bivšem i sadašnjem ministru, i oba puta smo bili vraćeni na Filmski centar Srbije. Onda su nas Filmski centar i predsednik UO Dejan Karaklajić vratili na Ministarstvo kulture. I tako, u krug. Da li je razlog tome nerazumevanje, ili nedostatak želje i interesovanja za ovakav projekat, ili možda njihova sumnja u Milovanovo i moje umeće, ne znam. Tek, mi nemamo nikakav pozitivan odgovor na našu želju da snimimo priču u kojoj bi Srbija rekla herojsku istinu o sebi i Prvom svetskom ratu, a ne da o nama govore drugi i da manipulišu činjenicama, i zato sam smatrao da država mora da stane iza takvog filma. Ali, zanimljivo je da ni predsednik Tomislav Nikolić, kako je izjavio medijima, nije uspeo da dobije odgovor od Vlade Srbije koliko je sredstava odvojeno u fond namenjen za obeležavanje jubileja, i sada mi je jasnije zašto ni on, kada smo mu Vitezović i ja predstavili projekat, nije mogao da odgovori na naš zahtev da se uvrsti u taj program. Moguće je, ipak, da iza svega ovoga stoji i strah da, ne daj bože, nekoga ne uvredimo, ili povredimo nečija osećanja, sada kada se Evropa ujedinjuje, a mi čekamo na pragu te Evrope za koju su naši preci ginuli, da nas primi.
Od filma „Čarape za kralja Petra“ ipak neće odustati:
- Napravio sam kontakte sa dijasporom, koja ime više sluha za ovu temu. Producent će biti moja kuća „Zilion film“, a ja ću igrati lik kralja Petra, kao što je bilo i planirano - ističe Lazar Ristovski.
 

Snimanje filmova o srpskim herojima čeka - pare | Kultura | Novosti.rs