Отис Џонсон
_144x86.jpg)
Човек који је у затвор ушао 70-их година прошлог века пуштен је након 44 године и говори о проблематичној реинтеграцији у модерно друштво. Отис Џонсон је имао свега 25 година кад је осуђен због покушаја убиства полицајца, а из њега је изашао као старац од 69 година.
Ипак, у својој новостеченој слободи не ужива како би већина људи мислила – јер је збуњен модерним светом који га је дочекао. Он мисли да је ушао удистопију, време будућности у којем су сви људи постали тајни агенти који носе телефоне и жице. Ера Стива Џобса прошла је поред њега као да никад није ни постојала…
Џонсон представља малу групу људи у САД-у – у 2013. је из затвора пуштено око 3.900 затвореника након што су одслужили казне дуже од 20 година, а они чине тек 0,7 одсто затвореника пуштених прошле године. Тако према људима који служе деценијама због греха из младост не важе иста правила као за данашње криминалце, који у просеку излазе након пар година.
Затворска реформа један је од фокуса америчког правосуђа, као и потреба да се затвореницима помогне у реинтеграцији у друштво након дуге излолације.
Од упознавања са модерном технологијом, сналажењем у јавном превозу, отварања банковног рачуна до једноставних одлука попут оних шта купити у супермаркету, ти су људи збуњени до те мере да то утиче на њихово ментално стање.
– У затвору чувари одлучују кад се гасе светла, а кад пале. Сваки тренутак живота затвореника је испланиран. Ако проведете већину свог живота у затвору, како уопште можете одједном изаћи и функционисати нормално? – каже психолог Мариек Лием са Харварда.
Код пуштања из затвора, Џонсон је добио пасош, документа о свом досијеу, 40 долара и две аутобуске карте. С обзиром да је изгубио све породичне контакте током служења казне, сада је завистан од удружења Фортуна које помаже бившим затвореницима. Сваког дана он пролази кроз свет најбоље што може. Одлази у локалну џамију, вежба таи чи и медитира.
Хода улицама Њујорка, посматрајући људе и свет око себе у чуду.
(Еxпресс.хр)
Нема коментара:
Постави коментар