КУЛТУРНИ ДОДАТАК (Политика). - КАПИТАЛНИ ПРОЈЕКТИ
Отворени двадесети век
Вуксановић:
- Антологијска едиција „Десет векова српске књижевности” тежи да од свега што је настало од 12. до 21. века одабере оно врхунско и са савремене тачке гледишта ревалоризује. Маројевић: Ова едиција не врши знатнија превредновања ни тамо где се то највише очекује – у савременој књижевности– Ова антологијска едиција равномерно приказује српску књижевност, од народне до почетка двадесет првог века, с намером да остане отворена за изузетна дела која ће се појавити у току њеног објављивања и касније. Храброст је то што је Издавачки центар Матице српске уопште и започео највећи издавачки подухват данас, а да нема ниједног запосленог. Намера је да се од свега што је настало од 12. до 21. века одабере оно врхунско и антологијско, да се научно приреди, и са савремене тачке гледишта ревалоризује, објашњава Миро Вуксановић. – Избор књига за 20. век остао је „отворен”. Антологијаће као нарочит књижевноисторијски преглед стваралачки да представља и сучељује мерила свог времена и минулих доба.
Вуксановић ову нову едицију, за коју каже да има национални карактер, упоређује са претходним сличним пројектом „Српска књижевност у сто књига”.
– Сада ће своју књигу добити писци који у претходној нису ни споменути. На пример, Кодер, Драгутин Илић, Нићифор Нинковић. Биће и оних који ће добити мањи значај. Неће бити никаквих идеолошких предрасуда, а вредност књижевног дела први је и основни критеријум, тако да ће бити објављен антологијски избор дела Драгише Васића и Ђиласа, Мирка Ковача и Добрице Ћосића. Лазу Костића приређује Љуба Симовић на тај начин што из Сабраних дела од четрнаест књига издваја антологијски избор, у једној књизи. Тако се формира читава едиција, од Светога Саве, коме припада прва књига, до Горана Петровића и Басаре, који имају књигу 105 и 106, објашњава Вуксановић.
Према његовим речима, додатак едицији представљају посебне књиге, дела која Уређивачки одбор сматра изузетним, а међу којима је „Књига о Змају” Лазе Костића, затим Винаверова књига о Лази Костићу, Исидорина о Његошу, затим Андрићеви „Знакови поред пута”, Анотологија српског песништва Миодрага Павловића и друге.
Књиге имају платнени повез, у златотиску, штампане су на такозваном нераспадајућем папиру.
Иако је прво коло ове едиције подржала Влада Војводине, из буџета, сада ће, по новом Закону о култури, морати да иде на конкурс, што ствара неизвесност за будућност пројекта. Симболичну помоћ антологија је добила од града Новог Сада, док су средства за подршку капиталним пројектима Министарства културе за сада изостала.
Извор :Политика, Тзв. Културни додатак, субота 14. август 2010, стр. 2
Вуксановић и комп. одважили су се на нечувени подухват - стварања српских потемкинових села, тобожњег откопавања 20. века и затим затрпавања, бетонирања, а све у име врхунских вредности. Какав апсурд! Какви антологичари! Ха, нема шта. Где су се дотични показали и потврдили као антологичари? итд.
Видети више:
https://sites.google.com/site/usmeruvrtloga/assignments/novobetonirane-uimecega