 |
| Zoks boji svet u sonetno žuto |
1.
Pesmo tugo, evo popravljam ti tupi ritam,
sa lica ti umrljanog mastilom bubuljice cedim,
i, gle, posle toliko godina moram da te pitam,
zašto sa mrtvim rečima u tebi sedim.
Sada se smeju, znam, i Rembo i nepoćudna ti,
smeh je uzorni to, katanac na vratima vere,
i makoliko si u toj analizi – ti,
znam da se ključevi tajne prave od metala mere.....
videti više: https://sites.google.com/site/zavetinegalerija/od-iznenadnog-bola/obracanjazoranmmandic
Нема коментара:
Постави коментар