СРОДНЕ ВЕСТИ

          МАДА су према књижевним делима Џејмса Џојса снимани филмови, екранизације нису побудиле пажњу синеаста или мислилаца да о књижевном делу хировитог и умног писца проговоре и са становишта везе Џојса и филма - сматра редитељ и критичар Никола Лоренцин. Познати аутор ову "неправду" исправља својом књигом једноставног назива, али "џојсовске структуре" - "Џејмс Џојс и филм", коју је недавно објавио Филмски центар Србије.
          Славни ирски писац, аутор култних романа "Уликс", "Финеганово бдење", "Портрет уметника у младости", и збиркр приповедака "Даблинци"... вишеструко је повезан са светом покретних слика, без обзира на ти што, по речима Лоренцина, можемо говорити само о "латентном филму" у његовим књигама.
          - Небројени су филмски "испади" у Џојсовом књижевном раду: провоцирајуће алузије, поређења, прожимања, додири или наговештаји могућег филмописања, изражавање које је блиско филмском делу.
          У својој књизи, аутор се, како сам каже, не бави питањима могућих екранизација, већ само запажањима о Џојсу као могућем синеасти и о синеастичкој нарави његовог књижевног дела.
          Ирски писац се, по одласку из родног Даблина, 1904. (са вољеном Нором) накратко скрасио у Пули. Аутор се пита да ли се управо на овом месту догодио његов први озбиљни сусрет са кинематографијом.
          - Под светлима великог "Електро-биоскопа" браће Лифка, Џојс је, крајем 1904. на пулском тргу, широм отворених очију, сањарио о непознатом и новом свету.
          ПИСАЦ КАО СТАТИСТААУТОР бележи да је ирски писац био и један од статиста (заједно са Паблом Пикасом и Езром Паундом) у филму "Нечовечна" Марсела Лербијеа. - Док је трајало снимање, Џојс је био замољен, заједно са многим другим истакнутим уметницима париског високог друштва да се придружи великом скупу статиста који ће својим присуством увеличати музички наступ главне диве Жоржет Лебланк.
          Лоренцин бележи и један важан податак из биографије творца "Уликса" који, и на прагматичан начин, доказује везу писца и филма: Џојс је, уз подршку италијанских бизнисмена, крајем 1909. у Даблину отворио "Кинематограф Волта", први биоскоп у Ирској.
          - Раскошни биоскоп био је смештен у центру Даблина. Сачуван је и програм филмова одабраних за свечано отварање, а сам писац је осмислио плакате и исписао наслове филмова за прву представу.
          Мада је једно време био и менаџер, славни Ирац је брзо напустио ове "мутне и турбулентне воде непосредног рада на филму". По Лоренциновим речима, Џојс је још дубље заронио у свет покретних слика током свог вишегодишњег живота у Паризу (од 1920. до 1940), и тада филмској метрополи.
          - Сва значајна, разуздана и суптилна кинематографска збивања догађају се пред њим: од оних техничке природе до настанка звучног филма.
          Није пуно недостајало па да се прва екранизација неких Џојсових страница догоди деценијама раније, и то у режији чувеног Сергеја Ејзенштајна.
          - Три године после великог успеха филма "Оклопњача Потемкин", Џојс је у свом дому у Паризу крајем 1929. угостио славног руског редитеља. Две сродне душе расправљале су о могућности да "Уликс" долута и до кинематографских обала - пише Лоренцин.
          Џојсови на окупу
          Руски редитељ је био импресиониран Џојсовом техником "тока свести", па је на основу унутрашњег монолога главног јунака Леополда Блума, наводно, био написао и прву верзију сценарија. До сарадње ипак није дошло, а екранизација Џојсовог дела догодила се тек 35 година касније.
          - Временски, према годинама рођења и стасавања, писац је био сведок појаве биоскопа и био је у прилици да у дугом времену следи траг претварања овог "чуда технике" у суптилну и свемогућу машину којом ће настајати нови светови и нове стварности - пише Лоренцин.
          Ирски писац је, наводи аутор, у својој литератури "користио" филм и поступке изражавања, али истовремено није показивао интересовање за директним ангажовањем у седмој уметности.
          - Није предузимао ништа како би се изразио непосредно, сценаријем или адаптацијом својих романа, чак ни каснијих година, када су његова дела стекла велики углед, а најчувенији синеасти долазили да преговарају о екранизацијама.
          Јер, Џојс је, каже Лоренцин, "био литерарни човек који је у царству језика већ могао засести на сваки трон".